Hajek, katalaksija i novi početak

by

Hajek u WW1Da je Hajek poživeo, danas bi slavio svoj 112. rođendan i bio bi jedini preživeli učesnik Prvog svetskog rata. Prvi svetski rat ne bi bio toliko naročito vredan pomena za istoriju liberalizma (osim kao najava negativne evolucije zapadne civilizacije, odnosno sumraka liberalne ideje na Zapadu i uspona socijalizma u XX veku) da Hajek tokom tog rata nije došao na svoju osnovnu misao-vodilju. Legenda kaže da je Hajek na ideju „spontanog poretka“ došao 1917. negde kod Bohinja, kada je video kako se njegova regimenta u rasulu povlači pred Italijanima. Shvatio je prednosti spontanog poretka i samoorganizujućih struktura – koje će kasnije nazvati „katalaksijom“ – nad vojnom organizacijom i idejom sveobuhvatnog socijalnog planiranja (koje će kasnije krstiti kao taksonomiju ili „konstruktivistički racionalizam“). Tu je, verovatno, stekao i imunitet na sveopštu modu hvaljenja vojne organizacije posle WWI, koju su socijalisti i „društveni inženjeri“ hteli da primene i u mirnodopskim uslovima kao recept za plansku izgradnju društva.  Poraz u ratu često zna da bude otac dobrih stvari, kao što pobeda u ratu zna da bude himera i recept za katastrofu u miru.

Ideja o „spontanom poretku“, naravno, nije originalno Hajekova. Danas je nalazimo, kao nezaobilazan spekulativni princip objašnjenja osnovnih struktura u svim naukama, počev od biologije, fizike, hemije, pa do teorije informacija, lingvistike ili metereologije. Filozofski su tu ideju prvi izložili i branili kao univerzalni kosmički princip Lao Ce i Heraklit. O Lao Ceu kao drevnom libertarijancu je nadahnuto pisao Rodbard, dok ćete za link za Heraklita morati da sačekate objavljivanje Jankovićevog i mog teksta o ideji spontanog poretka u zapadnoj filozofiji.:) Za sada, neka bude dovoljan sledeći citat prvog „katalaktičara“ na Zapadu: „Sve je razmena za vatru, kao roba za novac i novac za robu.“ Kao princip formiranja društva najelokventnije i najdoslednije su ga branili škotski moralisti, od Mandevila do Hjuma i Adama Smita. Adam Ferguson, tako, kaže: „Svaki korak i svaki pokret mase, čak i u vreme koje su nazvali prosvećenim, učinjen je sa podjednakim nesagledavanjem budućnosti, pa tako nacije slučajno nailaze na ustanove koje jesu rezultat ljudskog delovanja, ali ne i sprovođenja ljudskih planova.“ (Ferguson: Esej o građanskom društvu)  Najpoznatija je, svakako, bar među liberalima, ekonomska varijanta ideje spontanog poretka, koju je Adam Smit imenovao „nevidljiva ruka“, kako bi objasnio princip na kome radi slobodno tržište. „Usmeravajući tu marljivost na takav način kao da njen proizvod može biti od najveće vrednosti, on računa jedino na svoju sopstvenu dobit i u ovome je, kao i u mnogim drugim slučajevima, vođen nevidljivom rukom u promovisanju cilja koji nije bio sadržan u njegovoj nameri.“ (Smit, Bogatstvo naroda). Tako, kaže Smit, mi ne očekujemo od mesara da svakog dana ima sveže meso zato što nas mesar voli, nego zato što se pouzdamo da će mesar raditi u sopstvenom interesu, kako bi zaradio od prodaje mesa. Opšta korist ili dobro je „nenameravana posledica“ sleđenja ličnih interesa. To je razlog zbog kojeg tržištu nije potreban nikakav dodatni (politički) korektiv kako bi funkcionisalo.

Treba takođe reći da je postojala i spekulativno-politička tradicija objašnjavanja nevidljivom rukom, bar od Kautiline „Arthashastre“ u Indiji ili poznatog priručnika za ratovanje Sun Cu u Kini, što se tiče Istoka, a na Zapadu od Platonove „plemenite laži“, preko Makijavelija (tu delimično spada i pomenuti De Mandevil), pa do Hegela, Klauzevica i Marksa. Ova tradicija, naravno, ne spada u libertarijansku tradiciju spontanog poretka, jer a priori odbacuje slobodu ljudskog delovanja, nego u tradiciju loših teorija zavere, koja počiva na istoj grešci kao i ideja planske ekonomije, tj. zakulisnog upravljanja postupcima ljudi „vidljivom rukom“. (O razlici između dobrih i loših teorija zavere uskoro ću u posebanom postu dati razvijeniji argument.) Ovde samo treba pomenuti da je to osnovni razlog što je principijelno nemoguća bilo kakva ideja „libertarijanske političke teorije“ i zašto su svi takvi pokušaji pali u vodu. Ne postoji politička paralela „nevidljivoj ruci“ tržišta. Politika je, u bilo kom svom vidu, pa i nekakva „libertarijanska politika“, arhi-neprijatelj slobodnog (samo-)organizovanja društva.

Ludvig fon Mizes je, imajući u vidu opisani osnovni mehanizam funkcionisanja slobodnog tržišta, smatrao da je termin „ekonomija“ neadekvatan naziv za nauku koja bi se bavila opisivanjem ljudskog delovanja na tržištu, jer taj termin na grčkom znači „gazdovanje“, „gospodarenje“, „domaćinsko ponašanje“, tj. svesnu kontrolu i plansku regulaciju alokacije oskudnih resursa na tržištu,  što svakako ne odgovara ideji slobodnog tržišta. Kao adekvatnu terminološku zamenu ponudio je neologizam, takođe grčkog korena, „katalaksija“. Katalaksija znači „trgovinu“, „vršiti razmenu“, ali i „od neprijatelja napraviti prijatelja“ – dakle, upravo ono što se dešava na tržištu: Alokacija ograničenih resursa putem povezivanja ljudi koji se prethodno ne poznaju, koji su jedni drugima „stranci“ (tako da je planiranje ovde a priori isključeno, kao što to može gazda nekog imanja upravljajući svojom ograničenom „ekonomijom“). Hajek je od Mizesa preuzeo termin „katalaksija“ i šire popularisao, mada ni on u tome nije bio sasvim dosledan, za čime je kasnije žalio. (Vidi „Objedinjeni predgovor“ izdanju „Law, Legislation, and Liberty“ iz 1973.)

Hajek je baštinio sva tri aspekta ideje spontanog poretka ili katalaksije – filozofski, sociološki i ekonomski – i taj pokušaj da ponudi jednu sveobuhvatnu sintezu liberalnog učenja u XX veku, čini ga istinskim džinom liberalne misli (uprkos nekim i čestim stranputicama i lutanjima, kojima je bio sklon, počev od epistemološkog preformulisanja izvorno Mizesovog argumenta o nemogućnosti socijalističkog računa, pa preko odbacivanja „laissez-faire ideologije“ u „Putu u ropstvo“, do prihvatanja kejnzijanskih politika u „Poretku slobode“ – spisak njegovih ogrešenja o načela klasičnog liberalizma je, svakako, poduži). Moje mišljenje je da je njegov doprinos u sva tri aspekta bio nemerljiv i da se prva dva aspekta često zanemaruju na račun trećeg, ekonomskog argumenta. Njegova katalaktička filozofija i katalaktička teorija društva, u stvari, još uvek predstavljaju samo skice, čije razvijanje je izazov koji stoji pred današnjim liberalima. Nama je potrebno postavljanje filozofskih temelja jedne sveobuhvatne liberalne teorije društva, kako bismo se borili sa izazovima socijalizma i ostvarili uticaj na javno mnenje. Samo ekonomska argumentacija nije dovoljna da se suprotstavi svekolikoj levičarskoj infiltraciji i infikaciji svih pora društva i društvenih institucija. Filozofi, sociolozi, umetnici, odani ideji slobode, treba da rade na tom zadatku, da bismo ostvarili pobedu nad socijalizmom na svim poljima, pri čemu nam trebaju biti uzor ekonomisti (ali i naučnici iz drugih oblasti), koji su uveliko uspeli da izbore počasti i uticaj za ideju spontanog poretka u svojoj branši. – Jedino su još u domenu većine „humanističkih nauka“, poput sociologije, filozofije, prava, dominantne i smatraju se „naprednim“ konstruktivističke ideje.

Mislim da je Hajk u sledećim redovima uspeo da odredi taj zadatak i sažme ono najbolje u svom učenju, dajući jezgrovitu definiciju programsku agendu za budućnost liberalizma:

“Mi moramo izgradnju slobodnog društva ponovo učiniti intelektualnom pustolovinom, činom hrabrosti. Ono što nam nedostaje jeste liberalna Utopija, program koji ne bi predstavljao ni puku odbranu postojećeg, niti razvodnjenu vrstu socijalizma, već istinski liberalni radikalizam koji se ne bi susprezao pred moćnicima (uključujući i sindikate), koji ne bi bio strogo praktičaki usmeren i koji se ne bi zadovoljavao onim što se danas čini politički mogućim. Potrebne su nam intelektualne vođe spremne da se odupru slatkorečivosti moćnika i uticajnih ljudi, spremne da rade za ideal, ma kako mali bili izgledi za njegovu skorašnju realizaciju. To moraju biti ljudi spremni da se drže principa i da se bore za njihovo potpuno ostvarenje, ma koliko ono bilo daleko… Slobodna trgovina i jednakost šansi su još uvek ideali koji mogu da raspale maštu velikog broja ljudi; međutim, puka “razumna sloboda trgovine” ili puko “popuštanje kontrole” nemaju ni intelektualni ugled, niti su sposobni da pobude bilo kakav entuzijazam. Glavna lekcija koju istinski liberali moraju da nauče od uspeha socijalističkog pokreta jeste da je njihova hrabrost da budu utopisti bilo ono što im je obezbedilo podršku intelektualaca, a samim tim i uticaj na javno mnenje, koje obnoć čini mogućim ono što se koliko juče činilo potpuno udaljenim ciljem. Oni koji se isključivo brinu za ono što im se u postojećoj klimi javnog mnenja čini praktički izvodljivim, stalno otkrivaju da je čak i to, usled promena nastalih u javnom mnenju, koje oni nisu ni pokušali da usmere u drugom pravcu, odjednom postalo politički nemoguće. Sve dok filozofsko zasnivanje slobodnog društva ne budemo ponovo učinili živom intelektualnim temom, a njenu implementaciju zadatkom koji predstavlja izazov za genijalnost i imaginaciju naših najpronicljivijih umova, izgledi za slobodu biće zaista mračni. Ali ako bismo ponovo zadobili poverenje u moć ideja, što je bilo obeležje liberalizma u njegovim najboljim danima, bitka ne bi bila izgubljena.”

Amin.

Advertisements

2 reagovanja to “Hajek, katalaksija i novi početak”

  1. harberger Says:

    Borislave, sta mislite o Anaksimandru i apeironu?

  2. Loši Samaritanci | Usporedbe Says:

    […] uništio sve potporne stupove društva: tržište, crkvu, (proširenu) obitelj. Ono što Hayek zove katalaksijom je trebalo igraditi od nule, što u Hrvatskoj, Poljskoj i sličnim zemljama ipak nije bio […]

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s


%d bloggers like this: